Kakve su šanse da nađete sezonski posao u Grčkoj?

Preko formulara na stranicama našeg bloga konstantno dobijamo teme za pisanje novih članaka. Skoro su naši čitaoci tražili da napišemo tekst koji će im pomoći da pronađu sezonski posao u Grčkoj. Odlučili smo da malo proširimo ovu temu i obuhvatimo kako sezonski rad, tako i stalne poslove i korporativnu kulturu u zemlju u kojoj građani Srbije rado provode letnje mesece. U pomoć smo pozvali urednice sajta Grčki kutak, koji žive i rade u Grčkoj. One su bile ljubazne da odgovore na naša pitanja i predstave nam Grčku iz svog ugla.

Koji obrazovni profili su najtraženiji na grčkom tržištu rada, koja zanimanja lako pronalaze poslove?

Najlakše nalaze posao medicinski radnici, svi koji su završili vojnu akademiju, diplomci politehničkih fakulteta, turistički radnici, sve škole vezan za pomorstvo i naravno programeri.

Koliko je komplikovana procedura dobijanja radne i boravišne dozvole za sezonski posao u Grčkoj i da li grčki poslodavci traže sezonce iz Srbije?

U Grčkoj se zakoni stalno menjaju, ali bez obzira na to dobijanje radne i boravišne dozvole za sezonski posao u Grčkoj za radnike koji nisu građani EU je skoro uvek teško. Uostalom, da li bi se vi mučili sa procedurom za nekog radnika, ako možete da zaposlite drugog bez ikakvih komplikacija?

Oni koji najčešće traže Srbe u sezoni su najčešće vlasnici turističkih agencija. Ukoliko se naše agencije odluče da imaju predstavnika svoje turističke agencije iz Srbije u Grčkoj, sređivanje papira vrše oni, sa partnerima koje imaju u Grčkoj. Procedura nije laka i podleže velikom broju provera, treba se naravno naoružati i strpljenjem, ali to je praktično jedini način da imaju legalnog radnika u Grčkoj na nekoliko meseci.

Postoje i oni drugi koji traže radnike sa našeg područja koje angažuju na tri meseca, dokle im to boravak u zemlji EU dozvoljava. Ovo nije legalan način, pa se jako retko koristi za poslove koji podležu stalnim proverama (rad u hotelima, kafićima, restoranima…). Oni koji na ovaj način dolaze da rade u Grčku, trebalo bi da se jako dobro informišu o pravima, jer su nam se javljale devojke koje su radile na ovakav način i na kraju ostale bez zarađenog nova.

Koliko su srpski sezonski radnici konkurentni radnicima iz Rumunije, Bugarske i drugih EU zemalja?

Nažalost, bez EU pasoša srpski radnici više nisu veliki konkurenti novijim članovima EU. Praksa koja je postojala pre recimo 10, 15 godina, kada su naši ljudi lakše dolazili do posla ovde, se sada već gubi. Grčki poslodavci se zbog čestih provera plaše da ih angažuju, jer mogu dosta da izgube ukoliko ih neko prijavi da imaju radnika koji nema potrebne papire. Zato ćete sve češće videti da se radnici sa naših prostora traže, ali jedino ako osim srpskog, imaju i neki drugi pasoš EU (hrvatski, mađarski…).

Da li su grčki poslodavci spremni da zaposle radnike na crno u toku letnje sezone i koje su moguće posledice takve odluke?

Teško, mada uvek ima onih koji vole da rizikuju. Kao što smo naglasile, osim što je to rizik za poslodavca, rizik je i za radnika, jer može veoma lako da ostane bez zarađenog novca, zato što nema maltene nikakva prava. Grčka je pooštrila kazne za poslodavce koji zapošljavaju na crno i sada iznosi 10.550 evra, tako da niko od njih nije spreman baš toliko da rizikuje.

Koje su najbitnije razlike u odnosu prema poslu i korporativnoj kulturi, između Grčke i drugih balkanskih zemalja (pre svega Srbije i BiH)?

Bitnije razlike nema. Za razliku od onih koji misle da su Grci lenji, kada živite ovde vidite da je situacija drugačija. Grci dosta rade, neki i do jako kasno, što naravno zavisi i od firme. U velikim firmama korporativna kultura koja postoji odnosi se na firmu uopšte, tako da je u principu određuje firma. Što se zaposlenih u državnoj upravi tiče, slično je kao i kod nas – čekaju se redovi, fali ti jedan papir, procedure… Neke državne institucije rade mnogo kratko, do 13h, pa se morate raspitati dobro kada negde krenete, da biste znali šta vas očekuje. Radno vreme banaka je mnogo kraće nego kod nas, a prodavnice su, osim u turističkim mestima, nedeljom zatvorene.

Takođe, sve više se one stvari koje već godinama viđamo kod nas, pojavljuju i ovde, a tiču se načina zapošljavanja. Radnici pristaju da rade za manje plate, jer je nezaposlenost velika, angažuju ih ne za stalno, nego na određeno, neki su prijavljeni na minimalac…

Često slušamo vesti o grčkim štrajkačima, da li veliki štrajkovi u Grčkoj imaju efekta i kakve su razlike u uslovima rada u Grčkoj i u Srbiji?

Grci su veoma složni kada treba. Ispričaćemo vam jednu priču. Pre par godina, na Santoriniju, u jeku turističke sezone vlast je zatvorila jednom ostrvljaninu radnju (ne sećamo se tačno čega i zbog čega je to urađeno). Celo mesto gde se radnja nalazi je zatvorilo svoje lokale u znak solidarnosti sa svojim meštaninom i nisu radili pra dana, tj. dok ovome opet nisu dali dozvolu da je otvori. Teško da ćete takvu solidarnost naći bilo gde drugde na Balkanu.

Što se tiče uslova rada, u obe zemlje ima i dobrih i loših. Npr. dok kod nas radnici rade u dve smene u većini radnja, u Grčkoj je situacija drugačija. Već svi znamo da Grci imaju dane kada rade dvokratno (utorak, četvrtak i petak), a tokom sezone i svaki dan. Ono što malo ko zna je da uglavnom isti radnik ili radnici rade od ujutru do uveče, jer to je ovde normalno (sem ako ne radite u super marketu ili u nekim većim trgovinskim lancima). Toga se setite kada sledeći put budete pričali da su Grci lenj narod.

Što se štrajkova tiče, mi ih uglavnom osetimo kada se radi o štrajku prevoznika, nikakvih drugih efekata po nas nemaju ????.

Da li Grci koje vi poznajete imaju želju da emigriraju u druge zemlje?

Iako grčka kriza nama Srbima ne liči na krizu, Grcima je veoma bolna. Navikli su na „široko“ i uskraćivanje bilo čega im teško pada. Mnogo Grka je napustilo državu poslednjih godina, a najviše je novi život potražilo u Engleskoj ili Americi. Postoje Grci koji vole svoju zemlju najviše na svetu i mentalitet im je takav da se nikada ne bi odselili. Sa druge strane, sve više mladih svoju budućnost traži u drugim zemljama. Emigracija je posebno aktuelna u poslednjih nekoliko meseci, pa je zaista veliki broj ljudi pokušao da nađe bolje uslove za život negde daleko…

Koje su po vama tri najbitnije razlike između Grčke i Srbije?

Srbi imaju super opšte obrazovanje, dok su Grci više usmereni samo ka jednoj oblasti. Dok ćemo mi o svemu sve znati, Grk npr. će retko kada sam da promeni slavinu ili osigurač, već će za to zvati „čoveka“ koji je za to stručan. Kao što smo u prethodnom pitanju već rekli, Grci su veoma složni i solidarni kada zatreba, samo što oni neće čekati da se dese poplave (kao što je to bio slučaj kod nas) ili neka druga prirodna katastrofa, već će i za najmanju sitnicu da naprave pobunu (koliko će sa istom uspeti da dođu do svog cilja to je već druga stvar, ali je bitno da su se makar potrudili). I treća bi bila recimo, da se mi Srbi prihvatimo nekog težeg posla lakše nego oni, mnogo smo snalažljiviji i rešavamo probleme jednostavnije. Grci će u takvoj situaciji odmah početi da kukaju i da prave njima dobro znanu tragediju.

Koliko je teško započeti svoj posao u Grčkoj i koliki su državni nameti?

Najteže od svega je skupiti papirologiju, baš kao i kod nas. Pogotovo što Grčka iako je članica EU, skoro da nema ništa digitalizovano što se tiče birokratije. Tako da se morate pripremiti na razne šalter službenike s kojima ćete se sretati prilikom skupljanja dokumenata. Pokretanja sopstvenog biznisa nije skupa investicija.

Da li mladi Grci iz manjih turističkih mesta odlaze u velike gradove u potrazi za poslom?

Baš kao što su kod nas Beograd i Novi Sad tzv. globalna sela, isti je slučaj i sa Atinom i Solunom. Od oko 10 miliona stanovnika u Grčkoj, čak 5 miliona živi u Atini, a u Solunu oko milion. Tokom zimskog perioda ovaj broj se i poveća, baš zbog dolaska mladih iz manje urbanih sredina ne bi li prezimili u svetlima velegrada.

Šta se dešava u Grčkoj zimi?

Našim ljudima je malo znana činjenica da nama bratska Grčka ima veoma razvijen zimski turizam (dobro ne baš ko letnji). Grčka ima čak 16 ski-centara, što priznaćete nije malo za jednu zemlju koja je poznata po letnjem odmoru. Plus, tu je još dosta planinskih etno sela koja su veoma poznata i rado posećena, a o njima smo pisali na našem sajtu. Grad Trikala u Tesaliji, blizu Meteora, je posebno mesto zimi jer gradska atmosfera podseća na zapadno evropske države. Grci vole zimske čarolije (iako u nama poznatim lokacijama snega skoro da i nema). Zanimljivo je da skoro svaka kuća ili stan u najjužnijoj balkanskoj zemlji ima kamin koji se zimi obavezno pali.

Ipak, oni koji žive na ostrvima se zimi uglavnom tamo ne zadržavaju. Svako od njih ima i kuću na kontinentu, gde odlaze kada se sezona završi, da tu prezime.

Ispričajte nam nekoliko zanimljivih ili smešnih stvari koje su vam se desile tokom života i rada u Grčkoj.

Desilo se to da me je jedna žena (od oko pedeset godina) pitala odakle sam, a kada sam joj je odgovorila ona je sva ushićena rekla da radi sa Moldavijom, Rusijom, Gruzijom i tim drugim sovjetskim zemljama.

Grci uglavnom na posao ne dolaze na vreme, pa im je čudno kada neko dođe u kancelariju kada treba. Takođe, uvek dolaze sa kafom u rukama, pa im mi što ne naručujemo kafu izgledamo mnogo čudno i smešno.

Nadamo se da će vam ovaj intervju pomoći da pronađete sezonski posao u Grčkoj. Ako vam treba dodatna pomoć pri traženju posla ili želite da za vas napravimo CV na engleskom jeziku koji će za vas otvoriti vrata hotela, restorana i klubova u grčkim luksuznim letovalištima, javite nam se preko maila: kontakt@cvradionica.com ili telefona +381605189301 . Naravno za više informacija o životu, radu i odmoru u Grčkoj i dalje čitajte Grčki kutak.