Kako izračunati godišnji odmor?

Kako izračunati godišnji odmor? Koliko dana godišnjeg odmora imam? Kada mogu na godišnji odmor? Šta je to srazmerni godišnji odmor? Ovo se samo neka od pitanja koja vas muče, jer kako kažete poslodavci baš i ne daju jasne informacije. Zato smo rešili da odgovorimo na najšešća postavljena pitanja na ovu, svima zanimljivu temu.

Kad se stiče pravo na godišnji odmor?

Pravo na godišnji odmor je jedno od najvažnijih radničkih prava. Po novom zakonu o radu, zaposleni stiče na godišnji odmor posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.  Ovo pravo imaće i zaposleni koji je tokom ovih mesec dana bio na bolovanju, porodiljskom odsustvu,  odsustvu radi nege deteta i posebne nege deteta, ili je koristio pravo na plaćeno odsustvo, jer se vreme koje je provedeno na odsustvu sa rada po ovim osnovima smatra neprekidnim radom. Ipak, za vreme mirovanja radnog odnosa kao i trajanja neplaćenog odsustva zaposleni nemaju prava na sticanje godišnjeg odmora.

Kako izračunati godišnji odmor – broj dana

Zakon o radu jasno kaže: “U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

Dakle, zakonski minimum je 20 dana godišnjeg odmora za celu kalendarsku godinu, računajući samo radne dane. A da li imate više dana godišnjeg odmora, reći će vam  vaš poslodavac. Ne postoji zakonom obavezujuća odredba da se broj dana povećava u skladu sa gore navedenim uslovima, zato se morate informisati da li vaš poslodavac svojim opštim aktom ili kolektivnim ugovorom ima ovakve odredbe. Takođe, poslodavac je dužan da u ugovoru u radu navede koliko zaposleni ima dana godišnjeg odmora.

Šta je to srazmerni godišnji odmor?

Ovo je nov način računanja dana godišnjeg odmora, predviđen aktuelnim Zakonom o radu, koji nam donosi brojna pitanja i nedoumice. Obzirom da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora već posle mesec dana rada, pitamo se sad koliko dana on može da koristi. Dakle, zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora  - srazmerni deo,  za svakih mesec dana rada. Zakon uzima u obzir samo kalendarske mesece rada – januar, februar, mart,  a ne i radne nedelje i dane. Prema tome, zaposlenom se neće uračunati i oni dani rada koji ne čine ceo kalendarski mesec. Broj dana srazmernog godišnjeg odmora dobićemo kada godišnju kvotu podelimo sa dvanaest meseci, a zatim taj iznos pomnožimo sa brojem meseci koji je zaposleni proveo na poslu. Da vidimo to na primeru.

Primer 1: Miloš Gavrilović je zasnovao radni odnos na određeno vreme od tri meseca i to od 01.januara do 30.marta, i ima godišnju kvotu od minimalnih 20 dana godišnjeg odmora. Tokom trajanja ugovora, Miloš je zaradio: 20 dana/12 meseci * 3 ( meseci trajanja ugovora) odnosno 1,67 (mesečna kvota) * 3, što bi dalo konačan rezultat od 5 dana godišnjeg odmora.

Primer 2: Ivana Maksimović je zasnovala radni odnos na određeno vreme od tri meseca I to od 15. januara do 15. Aprila , i ima godišnju kvotu od minimalnih 20 dana godišnjeg odmora. Tokom trajanja ugovora, Ivana je zaradila: 20 dana/12 meseci * 2 ( meseci trajanja ugovora) odnosno 1,67 (mesečna kvota) * 2, što bi dalo konačan rezultat od 3 dana godišnjeg odmora.

Na ovim primerima, možemo videti da u nekim slučajevima bez obzira na isto trajanje ugovora, zaposleni mogu imati različit broj srazmernih dana godišnjeg odmora, jer zakon uzima u obzir samo kalendarske mesece rada,  a ne i radne nedelje i dane Dakle, Miloš im pravo na 3*1,67 odnosno 5 dana, jer mu je ugovor zasnovan na period od 01.01 do 30. 03. Znači radio je ceo januar, februar i mart, dok je Ivana radila samo ceo februar I mart , jer je njen ugovor trajao od 15.01. do 15.04, pa je zaradila 2 *1,67, odnosno 3 dana.

Kako bi vam olakšali matematičke operacije, napravili smo tabelu po kojoj lako možete odrediti srazmerni broj dana godišnjeg odmora po mesecima rada.