Kako do posla u Švajcarskoj?

Švajcarska je oduvek bila popularna destinacija za emigrante iz regiona. Još pre Drugog svetskog rata, ovu malu alpsku zemlju naseljavalo je nešto manje od 1.300 Jugoslovena. Emigrantske kvote su varirale vremenom, da bi kulminirale devedesetih godina, tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije. Kako Švajcarsku i danas pohode hiljade ljudi iz regiona u potrazi za većim platama, boljim radnim uslovima i skladnijim životom, odlučili smo da objavimo ovaj kratak vodič kroz birokratski proces koji prati pronalazak posla i preseljenje u Švajcarsku.

Iako Švajcarska nije zemlja članica Evropske Unije, njeni konzularni zakoni se poklapaju sa onima u Uniji, tako da građani Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske mogu u Švajcarskoj provesti do 90 dana bez vize. Ova vrsta boravka se takođe može koristiti za pronalazak posla i kontaktiranje poslodavaca. Za svaki boravak duži od 90 dana građani svih pomenutih zemalja moraju da zatraže vizu u švajcarskom konzularnom predstavništvu.

Obaveze poslodavca

Na švajcarskom tržištu rada, radnici iz Švajcarske, drugih zemalja EU i emigranti sa urednom dozvolom boravka imaju prednost u odnosu na građane zemalja koje su van EU. Sva slobodna radna mesta moraju da se prijave Regionalnim komorama za zapošljavanje, koje oglase prosleđuju EURES sistemu (EU servis za zapošljavanje). Poslodavci koji žele da angažuju radnike iz zemalja van EU, moraju Regionalnoj komori za zapošljavanje da objasne razloge zašto se nisu odlučili za radnike iz Švajcarske ili drugih EU zemalja. Poslodavac je takođe dužan da radnicima iz drugih zemalja obezbedi istu platu i uslove rada, kao i za švajcarske radnike. Takođe po zakonu poslodavci mogu da traže isključivo kvalifikovane strane radnike, tj one koji su završili odgovarajuće škole i imaju radnog iskustva u određenim oblastima. Kvalifikacije i radno iskustvo utvrđuju se preko dostavljenih diploma (koje moraju da budu nostrifikovane) i CV-a.

Procedura za dobijanje radne dozvole

Pošto dobiju odobrenje od Regionalne komore za zapošljavanje, poslodavci moraju da se obrate Kantonalnoj migracionoj službi, koja njihov zahtev prosleđuje Državnom sekretarijatu za migracije.  Ako zahtev i tamo bude odobren, Kantonalna migraciona služba šalje zahtev za izdavanje vize ambasadi Švajcarske u zemlji prebivališta radnika, koji tamo može da aplicira za vizu. Po dolasku u Švajcarsku radnik mora da se prijavi u roku od 14 dana Regionalnom birou za registraciju, i tek tad mogu da počnu sa radom.

Dozvole boravka

Dozvole boravka su obavezan dokument za sve strane radnike i strance uopšte koji ostaju u Švajcarskoj duže od 90 dana. Pravo na boravak određuje komisija u Regionalnom birou za registraciju, koji mogu da izdaju sledeće vrste boravišnih dozvola:

• Dozvola L– podrazumeva boravak od godinu dana, i može da se produži na dve godine, ali ne više od toga. Uglavnom je vezana za određen posao i kompaniju i usled promene posla strrani radnici su prinuđeni da zatraže novu dozvolu.
• Dozvola B– za dozvolu B potrebno je posedovati validan ugovor o radu ili studiranju. Takođe se izdaje na godinu dana i broj ovih dozvola određuje se posebnim kvotama. B dozvole se ponekad izdaju isključivo za život i rad u određenim kantonima.
• Dozvola C– dobija se posla 10 godina života u Švajcarskoj i sa njom je moguće slobodno menjati poslove i mesta prebivališta.

Dozvole boravka se obnavljaju u Regionalnim biroima za registraciju, od tri meseca pre, do dve nedelje posle isteka. Za obnovu dozvole boravka potrebno je poneti validan pasoš.

Rad u Švajcarskoj za građane Hrvatske

Iako je Hrvatska od nedavno članica Evropske Unije, njeni građani moraju da ispune specijalne uslove za rad u Švajcarskoj. Broj hrvatskih radnika u Švajcarskoj je odrđen posebnim kvotama (50 B jednogodišnjih B dozvola i 450 L dozvola).

Više informacija možete naći na sajtu Federalnog biroa za migracije.

Fotografiju Basel Switzerland uslikao je fotograf sa Flickr nadimkom Blok 70, i ona je zaštićena Creative Commons licencom.